Ђорђе Петровић - Карађорђе
Вођа Првог српског устанка
Ђорђе Петровић Карађорђе био је родоначелник династије Карађорђевића и легендарни вођа који је повео српски народ у борбу за ослобођење од вишевековне османске власти.
- Рођен: 16. новембар 1762, Вишевац
- Преминуо: 26. јул 1817, Радовање
- Родитељи: Петар и Марица (рођ. Живковић)
- Супруга: Јелена Јовановић
- Деца: Имао је више деце од којих су најпознатији Алекса и Александар
- Порекло: Васојевићи (Херцеговачко-црногорска брда)
Порекло и младост
Према најприхваћенијем предању, Карађорђеви преци потицали су из племена Васојевића. Према историчару Радошу Љушићу, у познатој сеоби српског народа под патријархом Шакабентом (1737–1739), доселили су се са херцеговачко-црногорских брда у Шумадију услед последица Аустријско-турског рата. Презиме Петровић настало је по имену његовог оца Петра, према тадашњем обичају.
Потиче из веома сиромашне породице. Његов отац је због немаштине често мењао спахије и место боравка. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и материјално стање породице поступно поправљало.
Женидба и ратовање у Кочиној крајини
Године 1785/86. Ђорђе Петровић се жени Јеленом Јовановић. Према предању, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. Убрзо након тога, због сукоба и убиства Турчина, избегао је са породицом у Срем.
Током Аустријско-турског рата (1788–1791), познатог и као Кочина крајина, Карађорђе се придружио аустријској војсци и истакао као храбар и способан борац. Као припадник српских добровољачких одреда (фрајкора) стекао је драгоцено војно искуство и заслужио признања за исказану храброст. После завршетка рата извесно време је хајдуковао, предводећи дружину у борби против османске власти. Од 1793/1794. године настанио се са породицом у Тополи, где је живео мирније све до избијања Првог српског устанка.
Први српски устанак (1804–1813)
Крај 18. и почетак 19. века доноси повећање зулума над српским народом. Непосредан повод за избијање устанка била је Сеча кнезова, којом су Турци хтели да заплаше народ и спрече побуну.
На народном збору у Орашцу, на Сретење, 15. фебруара 1804. године, Карађорђе је изабран за вођу устанка. Важио је за строгог, доследног и непоколебљивог вођу кога су се плашили због преке нарави и спремности да без компромиса дође до циља.
Слом устанка и трагичан крај
Након Букурешког мира (1812) и неслоге међу устаничким старешинама, Карађорђе 1813. године прелази у Аустрију, а касније се у Русији прикључује грчком ослободилачком покрету.
У жељи да настави борбу за протеривање Турака, тајно се враћа у Србију 1817. године ради договора са Милошем Обреновићем. Убијен је по Милошевој наредби 26. јула 1817. године (13. јула по старом календару) у Радовању код Велике Плане.